У Сарајеву је од 20.09. до 22.09. 2022. године организована конференција „Значај асистивних технологија у образовању, запошљавању и рехабилитацији слијепих и слабовидих особа“. Организатор конференције је Удружење слијепих Кантона Сарајево а суорганизатори су Савез слијепих Републике Српске и Савез слијепих Црне Горе.

Слика са отварања конференције

Отварање конференције

Конференција се одржавала у хотелу Холивуд. На конференцији је учествовао и Саша Грбић, сарадник за помоћ/асистенцију студентима са инвалидитетом на Универзитету у Бањој Луци. Први дан је био одређен за долазак и смјештај учесника.

Други дан конференције је почео отварањем и говором организатора и финансијера. Након тога имали смо прилику да видимо заиста бројна помагала за слијепа и слабовида лица из свере образовања. Помагала су представиле фирме из Б.иХ., Србије и Хрватске. У овом дијелу конференције говорио је и проф. Др Владо Делић са Факултета техничких наука из Новог Сада који је творац синтетизатора говора за Српски језик.

Прва тачка се односила на примјену Брајевог писма у образовању. Уводничари су били Јовица Радановић из Бања Луке и Вехид Хајдуковић из Сарајева. Истакнут је значај Брајевог писма за слијепа лица јер без познавања Брајевог писма слијепо лице је неписмено. Иако су савремене асистивне технологије, нарочито говорне, потисле употребу Брајевог писма оне су уједно олакшале његову примјену. Дискутовало се о разним штампачима за Брајево писмо, Брајевим ретцима и Електронским биљежницама. Нарочито је истакнут проблем некомплетне и донекле различите систематизације Брајевог писма у региону. Са уређењем Брајеве систематизације постигло би се лакше и боље прилагођавање штампача, редака и биљежница за све наше језике.

Слиједећа тема је била „Употреба асистивних технологија у формалном и неформалном образовању“. Уводничари су били Тифа Тучић из Тузле и Саша Грбић. Госпођа Тучић је махом говорила о неким правним аспектима. Саша Грбић је представио Универзитетски центар за помоћ студентима са инвалидитетом на Универзитету у Бањој Луци. Фокус је стављен на слијепа и слабовида лица пошто је конференција посвећена овој врсти инвалидитета. Пошто је и сам слијепо лице изнијео је своја лична искуства у употреби говорних технологија и Брајевог писма у образовању. Предложено је да се направи истраживање о могућим новим занимањима за слијепа и слабовида лица, нарочито у ИТ сектору.

Други дан конференције је почео темом о запошљавању и самозапошљавању слијепих и слабовидих лица и употреби асистивних технологија на радним мјестима. У оквиру ове теме дискутовало се о разним модалитетима опремања радних мјеста асистивном опремом и прилагођавањима радног мјеста. Најбоља ситуација по овом питању је у ћЦрној Гори гдје држава издваја највећи износ новца у опремању и адаптацији радног мјеста слијепог и слабовидог лица.

Слиједећа тема је била примјена асистивних технологија у кући и свакодневном животу. Кроз ову тему обрађена су заиста многобројна помагала која слијепим и слабовидим лицима олакшавају свакодневно функционисање у кући. Фокус је био на смарт уређајима који су намијењени за све грађане али уз малу адаптацију постају приступачни и слијепим лицима.

Велико интересовање изазвало је представљање Паметне рукавице. Игор Сужњевић, један од аутора овог уређаја је путем Зум платформе представио овај заиста користан уређај. Уређај се закачи на палац и он са својим камерама и сензорима пружа заиста бројне могућности, од којих бих истакао могућност да штити горњи дио тијела и главу од препрека које су изнад Бијелог штапа и није их могуће детектовати са штапом приликом кретања.

Задња тема су били мобилни уређаји и асистивне технологије. Добили смо информације о заиста корисним новитетима који нас чекају у будућности. Наш представник је говорио о предностима употребе мобилних уређаја у образовању и указао на неке заиста корисне апликације.

На крају конференције дискутовано је о закључцима са којима ће се ићи у јавност. Чуло се много добрих приједлога на бази дискусија и претходних тема. Организатори су узели на себе да све те приједлоге уобличе и да нам накнадно доставе. Резиме ових закључака би био да би требало радити на подстицанју институција да се савремене технологије учине што доступније слијепим и слабовидим особама.