Центар за подршку студентима са инвалидитетом Универзитета у Источном Сарајеву заједно са центрима за подршку студентима (са инвалидитетом) Универзитета у Бањој Луци, Свеучилишта у Мостару, Универзитета у Сарајеву, Универзитета у Београду, Универзитета у Новом Саду и Координацијом правобранитеља за особе са инвалидитетом за подршку у високом образовању Републике Хрватске, организовао је Међународни научни скуп под називом „Образовање приступачно свима”, 22. 5. 2026. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, уз могућност праћења и учешћа у хибридном формату, односно путем Зум апликације.

Након отварања скупа и поздравних ријечи  проф. др Јелене Крунић, проректора за научно-истраживачки и умјетнички рад Универзитета у Источном Сарајеву. проф. др Владана Бартуле, декана Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Катарине Гоберт, ОСЦЕ, и проф. др Биљане Сладоје Бошњак, координатора Центра за подршку студентима са инвалидитетом  Универзитета у Источном Сарајеву, услиједила су пленарна излагања проф. др Димитрија Ћеранића са Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву на тему: Право на образовање; проф. др Далибора П. Дрљаче, ЕУ Тренинг, на тему: Могућности финансирања пројеката од стране ЕУ за подршку особама са инвалидитетом и др. сц Јелена Ивелић, Свеучилиште Сјевер (Хрватска) на тему: Индивидуализирана разумна прилагодба – што студенти с инвалидитетом имају право тражити?

Пленарна излагања су била подјељена на три панела: ПАНЕЛ 1, који је био насловљен: Универзитет/свеучилиште за све – приступачност високог образовања студентима с инвалидитетом  на коме су учествовали: проф. др Драженко Јоргић, Универзитет у Бањој Луци; Стефан Савић, Универзитет у Новом Саду; доц. др Анида Манко, Универзитет у Сарајеву; Моника Зовко, Свеучилиште у Мостару и Саша Грбић, Универзитет у Бањој Луци. Модератор панела била је проф. др Лејла Кафеџић са Универзитета у Сарајеву.

На другом  панелу (ПАНЕЛ 2), који је био насловљен Осигуравање континуитета подршке – од пријемног испита до дипломе, учествовали су: Бинаса Горалија, MyRight – Empowers people with disabilities

; Севдија Кујовић, Удружење Живот са Доун синдромом Федерације Босне и Херцеговине;  проф. др Сања Партало, Универзитет у Бањој Луци;  Љупка Михајловска, Универзитет у Београду и проф. др Сандра Бјелан, Универзитет у Сарајеву. Модертаор панела била је Бојана Трбић са Универзитета у Бањој Луци.

На трећем панелу насловљеном Квалитета живота студената с инвалидитетом – постојеће баријере и механизми подршке учешће су узели: проф. др Лејла Кафеџић, Универзитет у Сарајеву, Милица Ијачић, Народна скупштина Републике Српске, доц. др Маја Нижић, Свеучилиште у Мостару; Надина Имамовић, УНДП, и Ивана Сучић Шантек, Свеучилиште у Задру. Модератор панела био је проф. др Драженко Јоргић са Универзитета у Бањој Луци.

Учешће у Конференцији узели су још представници Универзитета у Тузли: декан Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију проф. др Едина Кудузовић и секретар факултета Адмир Селесковић, др. сц Силва Цапурсо, директор Центра за пружање услуга у заједници Дубровник, Данило Лековић и Анђела Миличић са Универзитета Црне Горе, Амина Думањић и Амина Рибић са Универзитета Сарајево, проф. др Елвира Никшић, продекан Педагошког факултета у Сарајеву и Наида Ајановић Фазлагић са  Универзитета у Сарајеву, проф. др Сара Ротта са Свеучилишта Јурија Добриле у Пули, Лидија Понграц, Канцеларија правобранитеља за особе са инвалидитетом Републике Хрватске, професори Катедре за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву: проф. др Златко Павловић, проф. др Далиборка Шкипина, доц. др Соња Каурин, мср Гоца Јакшић и Милица Лазовић, проф. др Ранка Перућица са Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и проф. др Ирена Станић са Катедре за психологију Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, као и велики број студената са катедри за педагогију и психологију Универзитета у Истчном Сарајеву, и са Педагошког факултета Универзитета у Сарајеву.

 

КЉУЧНИ ЗАКЉУЧЦИ

Тренутно стање и изазови

  • Системски дисбаланс и импровизација: Недостају стабилни институционални механизми подршке студентима са инвалидитетом.
  • Проблем видљивости и предрасуда: Изражене су баријере, дистанцираност, недостатак статистичких података.
  • Људски ресурси као кључна карика: И даље су упитне компетенције наставног особља досатна подршка асистената и спремност студената/студенткиња да буду подршка.
  • Недостатак асистивне технологије и дигиталне литературе: Примјетан је недостатак асистивне технологије и дигитализоване литературе, те постоји потреба за системским мапирањем и дигитализацијом наставних материјала и осигурањем асистивне технологије.

ОПЕРАТИВНЕ ПРЕПОРУКЕ (По нивоима дјеловања)

Програмски и институционални ниво

  • Креирање стандарда „Добре праксе“: Формирати јасне и обавезне протоколе на нивоу универзитета како би се елиминисала импровизација у поступању према ССИ. Увести и побољшати постојеће активности које су од значаја за развијање различитих способности, могућности и интересовања студената, попут радионица и слично.
  • Доношење одлука уз учешће ССИ: Стриктно примијенити принцип партиципативности – ниједна одлука, закон или правилник који се тичу ССИ не смију се донијети без њиховог директног гласа и консултација.
  • Вертикално увезивање: Умрежити све нивое образовања, те осигурати синергију између менаџмента факултета, студената и породице (као подршке осамостаљивању).
  • Стабилно финансирање: Формирати комбиноване фондове намијењене искључиво за подршку студентима и набавку потребне опреме за осигурање приступачности.

Развој људских ресурса и наставног особља

  • Обавезне дидактичко-методичке обуке за наставно и ненаставно особље: Увести континуирану  обуку за наставно и административно особље о примјени законских оквира, развијању инклузивне културе, политике и праксе, те свих врста подршке.
  • Сензибилизација кроз праксу: Осигурати ваннаставне сусрете наставног особља и студената ради стицања повјерења студената у институције и развијање осјећаја припадности институцијама од стране студената.

Техничка, дигитална и информациона подршка

  • Регионална платформа „Образовање приступачно свима“: Основати платформу Мреже центара за мјесечни унос и анализу приступачних материјала, која ће студентима олакшати избор и праћење студијских програма, те бити подршка наставном особљу у подучавању.
  • Институционални репозиторији: Креирати дигиталне базе материјала које штите ауторска права, али омогућавају ефикасну размјену и интеграцију алата за синтезу текста у говор унутар Мреже центара.
  • Мапирање и опремање: Спровести мапирање организационих јединица у погледу приступачности, посједовања асистивне технологије и инвестирања у универзални дизајн.

Промоција и инклузивна култура

  • Кампање за подизање свијести: Повећати активности унутар академске заједнице ради креирања инклузивне културе.
  • Активирање вршњачке подршке: Подстицати вршњачку подршку као природан елемент студентског живота, гдје ССИ учествују равноправно, без издвајања и са јасним осјећајем припадања или Менторинг програми.

Оријентација ка тржишту рада: Све програме подршке и образовања усмјерити ка развоју запошљавања студената након завршетка студија.

U nastavku možete pogledati galeriju sa fotografijama.